GLAVOBOLJA
Palić, 2019.

Poštovane kolege!
Glavobolje se nalaze među prva tri uzroka onesposobljenosti zbog bolesti u Evropi. Glavobolja tenzionog tipa (GTT), migrena i glavobolja prekomerne upotrebe medikamenata (GPUM) su najčešći tipovi glavobolja i odgovorne su za najveći deo opterećenja koje glavobolje predstavljaju. Klaster glavobolja, sa nešto nižom prevalencijom, je značajna zbog izuzetne jačine bola, kao i zbog čestog neprepoznavanja. Primarne glavobolje se odlikuju defi nisanim dijagnostičkim kriterijumima koji su navedeni u Međunarodnoj klasifi kaciji glavobolja. Postavljanje dijagnoze primarnih glavobolja kod najvećeg broja obolelih nije komplikovano, međutim, zahteva poznavanje glavobolja da bi se dobila strukturirana anamneza.

Neurološki i somatski pregled, kao i odabir odgovarajućih dijagnostičkih postupaka su sledeći koraci u postavljanju dijagnoze. Ponekad, međutim, postavljanje dijagnoze glavobolje može da predstavlja izazov, bilo da se radi o glavoboljama veoma niske prevalencije ili onima koje ne ispunjavaju u potpunosti kriterijume navedene u Klasifi kaciji. Diferencijalna dijagnoza bola koji se uvek javlja u istoj polovini glave ili na potiljku, licu ili oku, pri određenim položajima tela ili prilikom određenih aktivnosti, pomaže da se razmotri veliki broj entiteta i odaberu odgovarajući dijagnostički postupci. Ispravno postavljena dijagnoza omogućava da se primeni terapija ataka glavobolje i preventivna terapija zasnovana na preporukama Vodiča za lečenje glavobolja. U farmakoterapiji ataka migrene lekovi prvog izbora su nesteroidni infl amatorni lekovi (NSAIL) i triptani, često uz primenu antimetika, a u profi laksi beta-blokatori, antidepresivi i antiepileptici. Za terapiju ataka GTT preporučuju se NSAIL, a u profi laksi antidepresivi i nefarmakološke metode lečenja. Terapija ataka klaster glavobolje obuhvata primenu kiseonika intranazalno i brzodelujućih triptana, a u profi laksi se primenjuju prednizolon, verapamil i litijum-karbonat. Za neke trigeminalno autonomne glavobolje indometacin je lek izbora. Terapija GPUM podrazumeva obustavljanje prekomerno upotrebljavanog leka sa ili bez primene preventivne terapije. Za lečenje trigeminalne neuralgije korisni su antiepileptici i baklofen, kao i hirurške metode lečenja. Parenteralna primena lekova je indikovana u uslovina hitnih službi, a posebni terapijski protokoli se primenjuju kod trudnica sa glavoboljom, dece i starijih osoba. Kod najvećeg broja bolesnika ovo lečenje je efi kasno, međutim, ne tako retko i pored ispravno postavljene dijagnoze, preporučena terapija nije efi kasna ili je njena primena udružena sa pojavom neželjnih efekata. Nove terapijske strategije kao što su primena botulinskog toksina i monoklonskih antitela u profi laksi migrene i implantacija stimulatora u sfenopalatinski ganglion su savremene strategije lečenja kod terapijski rezistentnih bolesnika. Evropska federacija za glavobolje preporučuje da se lečenje glavobolja za 90% bolesnika sa glavoboljom sprovodi na nivou primarne zdravstvene zaštite, koja zatim selektuje oko 9% obolelih za sekundarni nivo, odakle se oko 1% bolesnika upućuje u specijalizovane centre za glavobolje. Planirana edukacija bi trebalo da osposobi neurologa za rad na sekundarnom nivou i upozna ga sa načinima lečenja na tercijarnom nivou lečenja obolelih od glavobolja.

ŠKOLA DEMENCIJA
Palić, 2018.

Veliko nam je zadovoljstvo što se 12. i 13. oktobra 2018. godine, sedme godine zaredom, na Paliću organizuje Škola za mlade neurologe, koja će se ovog puta baviti demencijama i kognitivnim poremećajima u svakodnevnoj kliničkoj praksi. Verovatno sa više treme od samih polaznika, ovaj sastanak dočekuju organizatori i predavači, jer se radi o pionirskom iskustvu iz kog ćemo svi zajednički učiti i nadamo se, ponešto i naučiti. Tema ovogodišnje Škole je značajna za većinu vas iz više razloga. Kao što je poznato, radi se o skoro epidemijskim razmerama u javljanju demencija (posebno Alchajmerove bolesti, koja u aktuelnom trenutku predstavlja pravu pošast), koje dovode do narušavanja svakodnevne funkcionalnosti i samostalnosti ovih pacijenata i ne samo da opterećuju i pojedinca i porodicu, već imaju i veliki socioekonomski značaj. U poslednjih nekoliko decenija napravljeni su značajni pomaci u smislu razumevanja i nastanka ove grupe neurodegenerativnih bolesti. Poseban napredak je ostvaren u oblasti otkrivanja različitih bioloških markera (iz CST i vizualizacione tehnike snimanja mozga), posebno u ranim fazama bolesti; definisani su mogući faktori rizika za različite demencije, pa su samim tim određene i manje ili više uspešne preventivne strategije. Genetska istraživanja, posebno u okviru frontotemporalnih demencija su ukazala na značajan hereditarni doprinos u ovoj grupi. Od posebnog značaja su nove Vizualizacione tehnike snimanja mozga, koje za života sa velikom sigurnošću ukazuju na prirodu demencije. Grupa rapidno progresivnih kognitivnih poremećaja je u skorije vreme tema koja nas sve više okupira i to ne samo zato što je češća u svakodnevnoj praksi i što imamo mogućnosti da aktivnije terapijski delujemo. Program ovogodišnje Škole je podeljen na osam aktuelnih, savremenih tema, koje ćemo obrađivati kroz različite forme predavanja, prikaza, diskusija i interaktivnih radionica, trudeći se da vama, a i nama, bude interesantno, ali i zabavno. Lekari koji se bave ovom bolešću u našoj sredini će sa vama podeliti najvažnija saznanja iz ovih domena, kako biste dobili dobru osnovu, koju ćete tokom vaše dalje neurološke karijere kontinuirano obogaćivati. Značaj ove Škole je što pratimo i trendove savremene neurologije, jer se sve češće najavljuje, možda po prvi put u istoriji neurodegenerativnih bolesti, i moguća biološka terapija koja bi menjala sam tok bolesti, te je rano prepoznavanje i razlikovanje prirode pojedinačnih demencija neophodna i veoma važna stepenica u vašoj edukaciji. Konačna ocena uspeha ili neuspeha biće u vašim rukama. Ipak, dužna sam da dam sledeće napomene. Prvo, uspeh će zavisiti i od vas učesnika, vaše radoznalosti, spremnosti da pitate i diskutujete i da se uključite u svaki segment Škole. Drugo, na Paliću nećemo biti samo zbog učenja, jer iskreno verujem da su vrednosti ovakvih sastanaka upravo u mogućnostima da se sklapaju prijateljstva, da se razmene mišljenja i naprave pripreme za buduće saradnje. Suština svake Škole je da ima budućnost I održivost, i da ne predstavlja samo izolovanu epizodu u vašoj edukaciji.

ŠKOLA - URGENTNE NEUROLOŠKE BOLESTI - DIJAGONOSTIČKI POSTUPAK I LEČENJE
Palić, 2017.

Posebno nam je zadovoljstvo što ste ove godine izabrali urgentnu neurologiju za temu vaše škole, koja se već tradicionalno održava oktobra meseca na Paliću. Ovakav izbor za nas znači da želite da sistematizujete već stečena, kao i da steknete nova saznanja iz hitnog zbrinjavanja teških neuroloških bolesnika. Kao što već znate, ovaj deo naše specijalističke grane obuhvata znanja iz različitih oblasti neurologije, ali velikim delom i iz intenzivne i opšte medicine. Ovo je i prilika da se podsetimo da je prvo Odeljenje urgentne neurologije u našoj sredini nastalo osnivanjem Urgentnog centra, KCS, pre skoro 30 godina. U to vreme svi mi smo bili prilično skeptični prema ideji koja je u dotadašnji koncept konzervativne, kliničko bolničke neurologije, unela brzinu i hitnost, kao osnovne dijagnostičke i terapijske kategorije. Tih godina u svetu je bio mali broj ovakvih odeljenja, međutim, promena načina lečenja, pre svega, akutnog moždanog udara, koji je definisan kao bolest prvog stepena hitnosti, uz uključivanje mera intezivnog lečenja u izvestan broj neuroloških bolesti, čime je značajno izmenjen njihov tok i ishod, učinio je da danas urgentna neurološka ambulanta sa neurološkom jedinicom intezivnog lečenja pretstavlja neophodan segment većine klinika za neurologiju. Dakle, bili smo avangarda. Imajući sve ovo na umu uz, pre svega, sagledavanje naše svakodnevne prakse, potrudili smo se da zajedno sa vama napravimo program koji će se baviti najčešćim hitnim neurološki stanjima, kao i najčešćim problemima i dilemama koje imamo pri zbrinjavanju teških neuroloških bolesnika. Takođe smo se, kao i uvek kada pravimo neko stručno događanje, potrudili da sagledamo koje su to teme koje se u svetu obrađuju na sličnim sastancima i sa zadovoljstvom konstatovali da postoji veliki broj različitih vidova kontinuirane edukacije iz urgentne neurologije sa vrlo sličnim sadržajima. I na kraju, verujemo da će naše druženje na Paliću biti stručno i uspešno, sa mnogo diskusije i razgovora, ali i zabave, kao što je to uvek do sada bilo i kao što nam već višegodišnja tradicija nalaže.

ŠKOLA - NEUROMIŠIĆNE BOLESTI U KLINIČKOJ PRAKSI
IZAZOVI U DIJAGNOSTICI I LEČENJU
Palić, 2016.

Neuromišićne bolesti su veoma široko polje nerologije koje je praktično nemoguće prikazati u celini ni na mnogo većim naučnim skupovima, ali smo upravo zbog toga odlučili, da kao što i sam naziv škole ističe, prikažemo najčeše, i samim tim najvažnije kliničke entitete sa kojima se srećemo u svakodnevnoj kliničkoj praksi. Želeli bismo da slušaocima približimo dileme koje imamo u dijagnostici i lečenju ovih oboljenja i da im ponudimo rešenja za neke od njih. Svima je poznato da je ovo oblast neurologije koja je u poslednjoj deceniji doživela pravu ekspanziju novih otkrića, kako u pogledu novih imunoloških i genetskih testova koji nam služe u potvrdi dijagnoza bolesti, preko novih elektrofizioloških metoda i utvrđenih dijagnostičkih kriterijuma za pojedine entitete, tako i u uvođenju novih lekova u okviru imunološke, genske i palijativne terapije koja je do skoro bila imaginacija, a sada postaje realnost ili čak svakodnevna klinička rutina. Odabrali smo da prikažemo klasične oblike amiotrofične lateralne skleroze, sa prikazima tipičnih slučajeva, diferencijalnu dijagnozu ove bolesti sa prikazima nekih dijagnostičkih zamki, i njeno lečenje. Takođe smo želeli da slušaocima prikažemo varijante kliničke ekspresije stečene autoimune mijastenije gravis sa prikazima tipičnih pacijenata i najčešće dijagnostičke greške sa kojima se srećeno u kliničkom radu, uz prikaze ovakvih pacijenata, kao i da prikažemo osnovne terapijske smernice u lečenju ove bolesti. Takođe je planirano da prikažemo i kliničke karakteristike najčešćih mišićnih distrofija odraslih, mitonične distrofije tip 1 i 2, kao i najčešćih udno pojasnih mišićnh distrofija, uz prikaze tipičnih slučajeva, a takođe i najčešće i neke manje česte neuropatije sa osvrtom na vodiče u njihovoj dijagnostici i terapiji, sa prikazima tipičnih pacijenata. Škola je zamišljena tako da se posle svakog teoretskog predavanja o određenom entitetu prikažu tipični slučajevi bolesti, a kasnije i oni manje tipični, koji nam u radu često predstaljaju značajan problem. Na kraju škole je zamišljeno da se prikaže veći broj ovakvih pacijenata i da se kroz zajedničku diskusiju dođe do prave dijagnoze.

ŠKOLA - DIJAGNOSTIČKI IZAZOVI
U MULTIPLOJ SKLEROZI,
Palić, 2015.

Polaznici ove škole će imati prilike da se upoznaju sa najsavremenijim kriterijumima za postavljanje dijagnoze multiple skleroze (MS). U prvom delu škole, posebna pažnja će biti posvećena širokom spektru različitih kliničkih ispoljavanja ove bolesti i nalaza na magnetnoj rezonanci (MR), koji nastaju kao posledica zahvaćenosti svih struktura centralnog nervnog sistema (CNS) u ovoj bolesti. Detaljno će potom biti razmotreno mesto kliničkih nalaza i MR u savremenim dijagnostičkim kriterijumima MS. Drugi deo škole će se baviti razmatranjem alternativnih dijagnoza koje je neophodno isključiti pre postavljanje dijagnoze MS. Posebno će biti analizirane druge demijelinizacione bolesti kao što je na primer Neuromyelitis optica i one izazvane nutritivnim deficijencijama i hereditarnim poremećajima, zatim sistemski vaskulitisi koji zahvataju CNS, cerebrovaskularne bolesti mladih, infektivna oboljenja, i drugo. Konačno, biće prodiskutovani savremeni aspekti terapijskog algoritma MS kroz pojedinačne slučajeve. Aktivnosti će obuhvatiti predavanja lekara eksperata u oblasti demijelinizacionih bolesti CNS i diferencijalno dijagnostičkih poremećaja, zatim video sesije prikaza slučajeva, kao i interaktivan deo programa u kome bi polaznici škole sami diskutovali fenomenologiju, diferencijalnu dijagnozu, dijagnostičke i terapijske postupke obolelih od različitih tipova demijelinizacionih bolesti CNS.

ŠKOLA EPILEPSIJA - LEČENJE EPILEPSIJE VOĐENO ETIOLOGIJOM, Palić, 2014.

Ovo je treća škola u nizu specijalizovanih kurseva iz populaciono najčešćih bolesti nervnog sistema. Iako škola po svojoj prirodi ima krutu formu, potrudićemo se da je učinimo zanimljivijom i da učitelji budu manje strogi predavači a više učeni savetnici koji usmeravaju tok priče koju će mladi lekari prikazima konkretnih pacijenata da osvetle i daju joj pečat životnog iskustva. Naziv kursa je “Lečenje epilepsije vođeno etiologijom”, i kako sam naslov govori, predavači raznih specijalnosti će iz svoje vizure osvetliti odnos patološke osnove i radiološke prezentacije najvažnijih uzroka epilepsije u različitim delovima mozga, genetske osnove epilepsije, uticaj uzroka na evoluciju kliničke slike, kognitivne, psihološke i socijalne kapacitete jedinke. Razume se, kurs će obuhvatiti i dve konvencionalne celine. Prvu, u uvodu, gde će se opisati epidemiološke karakteristike, uticaj na povećanje mortaliteta i principi klasifikacije uzroka epilepsije. Drugu, na kraju, u kojoj će biti reči o odnosu prepoznavanja etiologije i uspeha lečenja epilepsije, sa analizom onih, ne retkih, slučajeva kod kojih operacijom epileptogene zone epilepsija može za uvek da se izleči.

ŠKOLA CEREBROVASKULARNIH BOLESTI, Palić, 2013.

Realnost je da će se svaki lekar u rutinskom radu susreti sa ovim oboljenjima, koja ostavljaju ozbiljan trag na svakodnevni život pogođenih osoba. Cilj Škole cerebrovaskularnih bolesti za mlade neurologe je da se kroz seriju dinamičnih predavanja, prikaza slučajeva i produktivnu diskusiju, obrade najznačajnije teme iz oblasti moždanog udara, na prvom mestu njegovi uzroci, najčešća stanja koja se u svakodnevnoj praksi nameću kao imitatori moždanog udara, razlozi ponavljanja moždanog udara a nadasve načini lečenja i prevencije. Škola predstavlja zaista jedinstvenu priliku da se kroz intenzivan dvodnevni rad čuju svi savremeni postulati dijagnostike i lečenja cerebrovaskularnih bolesti. Posebnu draž kursu daje serija dobro dokumentovanih prikaza slučajeva, sa ciljem da se osvetle neki bitni oblici moždanog udara uz diskusiju svih učesnika. Kao zanimljiva novina planirana je sesija u kojoj učesnici kursa učestvuju u dizajniranju obrazloženja zahteva za formiranje Jedinica za moždani udar u Srbiji a najbolja prezentacija se bira zajedničkim glasanjem u toku svečane večere. Posebno atraktivna biće sesija posvećena principima i problemima sekundarne prevencije moždanog udara, osmišljena po principu pro et contra diskusije, a koje će voditi kolege iz Društva mladih neurologa Srbije. Predavači su ličnosti koje godinama predano rade u oblasti cerebrovaskularnih bolesti, a uz interesovanje koje su mlađe kolege iskazale za Školu, ne sumnjamo da će kurs obilovati živim diskusijama i korisnim pitanjima. Posebno zadovoljstvo predstavlja najavljeno učešće kolega iz regiona, pa verujemo da će zajednički rad ali i druženje biti na obostrano zadovoljstvo kako i ne tako starih predavača tako i mladih neurologa – polaznika.

ŠKOLA
NEVOLJNIH POKRETA, Palić, 2012.

Prvog dana škole polaznici će imati prilike da se upoznaju sa osnovnim elementima etiologije, patogeneze, diferencijalne dijagnoze i terapijskog pristupa obolelima od Parkinsonove bolesti i drugih oblika parkinsonizma. Za drugi dan je predviđeno upoznavanje sa drugim tipovima nevoljnih pokreta kakvi su distonija, tremor, horeja, spinocerebelarne ataksije, mioklonus kao i drugim, ređim tipovima nevoljnih pokreta. Edukativne aktivnosti će obuhvatiti predavanja lekara sa posebnim interesom i iskustvom za bolesti nevoljnih pokreta, zatim video sesije prikaza slučajeva, kao i interaktivan deo programa u kome bi polaznici škole sami diskutovali fenomenologiju, diferencijalnu dijagnozu, dijagnostičke i terapijske postupke obolelih od različitih tipova nevoljnih pokreta. Predavanja, koja su predviđena za prepodnevni deo programa osmišljena su tako da predoče pre svega praktičan i pragmatičan pristup prepoznavanju, dijagnozi i terapiji različitih tipova nevoljnih pokreta. Pored video prikaza fenomenologije nevoljnih pokreta koji će biti prikazani tokom samih predavanja, u popodnevnom delu programa je predviđeno održavanje Video sesija nevoljnih pokreta tokom kojih će osim fenomenologije biti razmatrane dijagnostičke i terapijske dileme kod konkretnih, kako svakodnevnih, tako i ređih tipova nevoljnih pokreta. Teme video sesija će pratiti tematiku predavanja, odnosno prvog dana škole slučajevi će se odnositi na parkinsonizam, a narednog dana na ostale tipove nevoljnih pokreta. U večernjim satima je predviđen neformalniji deo programa u kome će se polaznici škole takmičiti u znanju iz nevoljnih pokreta, ponovo pomoću prikaza zanimljivih slučaja.